Konstruktivizam zagovara viziju čoveka koji je aktivni stvaralac sveta, a ne samo njegov proizvod. Ljudi žive u „stvarnosti“ koja je posredovana mentalnom slikom njihovih doživljaja, tumače podatke kojima ih snabdevaju čula i stvaraju model spoljašnjeg sveta. Kada je ovaj model uspešan u objašnjavanju životnih pojava, doživljavaju ga kao spoljašnju stvarnost. Objektivna istina o tome kakav svet „stvarno“ jeste u konstruktivizmu postaje nedostižna privilegija i iluzija koja stalno izmiče ljudskim saznajnim naporima.