Prvog dana, 13. oktobra, bavili smo se stereotipima o besu, dijagnostifikovanjem besa i nivoima intervencija. Utvrdili smo razliku između menadžmenta besa (anger management) i terapije besa (anger therapy). Predavači su kroz brojne primere iz svoje prakse ukazali na to koliko pristup besu (kao emocionalnoj ekspresiji invalidacije) i tehnike iz psihologije ličnih konstrukata (poput ABC, lestvičenja, „leptir-mašne“, itd.) pomažu ljudima da razumeju uzroke svog besa i započnu rekonstrukciju. Predstavili su nam svoj desetonedeljni program rada sa ljudima koji imaju problem sa besom i istakli brojne predosti rada u grupi kada je bes u pitanju. Narednog dana, 14. oktobra, isprobali smo genogram sa dugmićima, tehniku koju su oni uobičajno koristili na trećem susretu sa klijentima radi razumevanja porodičnih obrazaca ponašanja. Potom smo se podelili na „mušku“ i „žensku“ grupu i pokušali da povećamo društvenost (sociality), odnosno da pretpostavimo na koji način ona druga grupa najčešće ispoljava bes, što je jedan od važnih ciljeva u radu sa besom.

Bavili smo se i pitanjima povećanja samopoštovanja kod klijenata koji imaju problem sa besom, kao i temom opraštanja. Na kraju su nam predavači pokazali kako su uobičajno evaluirali svoj desetonedljni rad s klijentima, na osnovu čega smo mogli da uvidimo koliko su efekti bili klinički značajni.

Opšti utisak učesnika je bio da je radionica bila korisna i zanimljiva, pre svega zbog brojnih primera iz kliničke prakse, kao i zbog mogućnosti provežbavanja tehnika iz psihologije ličnih konstrukata.