Udruženje Konstruktivista Srbije je tokom aprila imalo čast i privilegiju da u goste pozove istaknutog konstruktivistu iz SAD, profesora Spensera Mekvilijamsa. Dr. Mekvilijams u zvanju redovnog profesora predaje psihologiju na California State University San Marcos u San Dijegu u Kaliforniji, a istovremeno obavlja i dužnost predsednika Constructivist Psychology Network-a (CPN), najpoznatijeg konstruktivističkog udruženja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Radionica profesora Mekvilijamsa imala je za cilj da predstavi i proprati nit „doktrine neutemeljenosti“, zajedničke metateorijske karakteristike brojnih savremenih pristupa konstruktivizmu, ali i mnogim drugim filozofskim učenjima u različitim epohama i geografskim lokacijama.

Tokom prvog dana, polaznici su imali priliku da se upoznaju sa dugačkom istorijom preteča konstruktivizma, koja počinje razmatranjem tri perspektive stare preko 2000 godina, locirane u antičkoj Grčkoj, Rimu i Indiji (Sofizam, Skepticizam i Budizam), a nastavlja sa prikazivanjem skorijih gledišta iz XIX i XX veka iz Evrope i Amerike (perspektivizam, pragmatizam i neopragmatizam).

Tokom drugog dana, profesor Mekvilijams je predstavio teorijske korene „pozornosti“ (ukoliko to predstavlja adekvatan prevod engleskog pojma „mindfulness“) u budističkoj psihologiji, započinjući sa učenjem Srednjeg Puta iz Madijamika budizma, koji zagovara međuzavisnost, nestalnost i prazninu, i pretpostavlja da psihološke pojave, mada konstruisane kao stvarne, ne poseduju unutrašnju suštinu ili inherentnu stvarnost. Pojam Jastva je razmotren iz ove perspektive praznine i objašnjen pomoći ideje o „ne-jastvu“. Naglašeno je koliko psiholoških disfunkcija prati reifikaciju konvencionalnih pojmova kao što su „jastvo“ i kada ih tretiramo kao entitete koje imaju svoju unutrašnju egzistenciju. Povrh toga, profesor Mekvilijams je prisutnima ponudio priliku da se sami okušaju u osnovnim tehnikama meditacije. Radionica je nastavljena razmatranjem upotrebe „pozornosti“ u psihoterapiji tako što su predstavljeni primeri metoda za njeno izazivanje u raznim psihoterapijskim pristupima.

Posebna ilustracija razumevanja „ne-jastva“ ponuđena je predstavljanjem „Opšteg semanticizma“ Alfreda Kožibskog i njegovih učenja o E’ – upotrebi engleskog jezika iz koga je odstranjen glagol „biti“. Ovim su svi prisutni dobili retku priliku da „govore konstruktivno“ – odnosno da se oprobaju u načinu govora primerenom konstruktivizmu i usklađenim sa osnovnim načelima ovog pravca.

Za vreme radionice publika je izgledala omađijano i začarano, ne samo zbog zanimljivosti predavanja već i zbog umeća predavača. Veoma interesantna i inspirativna razmena ideja proistekla je za vreme diskusije, koja se činila kao veoma nagrađujuća – kako za publiku Udruženja konstruktivista Srbije, tako i za profesora Mekvilijamsa. Dva dana su prošla neverovatno brzo, ostavljajući snažan utisak na sve koji su imali čast i sreću da budu prisutni.

Šta bi mogao da bude bolji dokaz neskrivenog poštovanja i iskrenosti u pisanju ovog izveštaja nego njegovo oblikovanje u skladu sa načelima E’ načina pisanja – samo jedne od brojnih dobiti i koristi ponuđenih na ovoj fantastičnoj radionici za pamćenje?