IZVEŠTAJ SA MEĐUNARODNOG KONGRESA U VENECIJI XIII internacionalni kongres psihologije ličnih konstrukata održan je u periodu od 20. do 24. jula 2009. na ostrvu San Servolo u blizini Venecije u Italiji. Centralna tema kongresa bila je “TLK i konstruktivizam kao način rada, učenja i življenja”.

Svaki kongres omogućava razmenu ideja sa kolegama, međutim izbor teme, akcentujući širok opseg primene teorije u različitim oblastima profesionalnog rada, doprineo je da San Servolo zaista postane uzbudljiv prostor za eksperimentisanje. Kongres u Veneciji je bio odlična prilika da vidite kako misle i čime se bave, konstruktivisti iz Nemačke, Novog Zelanda, SAD, Turske, Portugala, Španije, Velike Britanije, Australije, Meksika, Češke, Irske, Japana, Kanade, Ukrajine, Italije.

Kao uvod u kongres organizovane su dve radionice. Uvodeći u Psihologiju Ličnih Konstrukata, Trevor Bat je sa početnicima razgovarao na temu osnovnih teorijskih dilema – kako psiholog konstruktivista može da osmisli ljudsko ponašanje a da se pri tom ne služi klasičnim konceptima kognicije, emocije, jastva, motivacije i nesvesnog. Prof. dr Dušan Stojnov je tokom svoje radionice, Špijuniranje jastva, predstavio različite pristupe jastvu u psihologiji i psihoterapiji, sa akcentom na pionirskim doprinosima G. Kelija relacionom pristupu jastvu PLK. Autor je predstavio novi metod – Konstruktivistički rologram, koji je osmislio sa ciljem produktivnije analize uloga jedne osobe u različitim društvenim kontekstima. Kongres je obuhvatao niz iskustvenih radionica, prezentacija teorijskih i empirijskih radova kao i istraživanja novih mogućnosti implementacije Mreže repertora.

Plenarni sastanci su istraživali budućnost metoda u PLK (T. Bat i V. Ber), pokušali da konstruišu odgovor PLK na aktuelne izazove globalizacije (J. Šir, B. Voren, L . Tomson), ispitivali PLK doprinos temi seksualnosti (D. Vinter, M. Kros, K. Del Aversano, K. Suel), ocrtavali moguće pravce razvoja PLK u budućnosti ( B. Voren, S. Votson, D. Stojnov), te na kraju ostavili prostora za proces konstruisanja značenja samog kongresa od strane učesnika i izlagača na kongresu (M. Frensis).

Od mnoštva inspirativnih tema mogle bi se izdvojiti izlaganja grupe portugalskih konstruktivsta E. Riberiro, J. Senra, J. Maurao, A. Borges, T. Freire – Implikativne dileme, poreklo i psihoterapijska rešenja, zatim edukativno iskustvena radionica P. Kamingsa i D. Pekale na temu novih mogućnosti korišćenja genograma na konstruktivistički način u cilju istraživanja porodičnih konstrukata, te česte metafore u radu sa klijentima koji se “nose” sa fobijama i poremećajem ishrane, o čemu je govorilo više autora.