Francuski istoričari ideja, Mišel Fuko i Pjer Ado, oživljavaju u svojim analizama i predavanjima filozofiju kakva je već zaboravljena u naše vreme, ukazujući da je ova težnja ka mudrosti predstavljala izbor načina života i složenu tehnologiju sopstva, počev od Sokrata, pa do kraja antičkog razdoblja. Velike filozofske škole antike i helensko-rimskog perioda, platonizam, aristotelizam, epikurizam i stoicizam, predstavljale su zajednice „izabranih“, okupljene oko uzvišenog cilja dostizanja vrline, do koje se nije moglo bez fundamentalne transformacije subjekta, kao preduslova istinskog saznanja (Fuko, 2003). Ova promena ticala se obuhvatnog zaokreta od bavljenja spoljašnjim sadržajima i aktivnostima ka bavljenju sobom, kao najvažnijim predmetom brige svakog čoveka. Istorija brige o sebi ostavila nam je bogato nasleđe u vidu brojnih tehnika, kojima sa praktično uspostavljao odnos sa sobom i dostizala stanja slobode od beskorisnih potreba (autarhija) i nepotresenosti događanjima (ataraksija) (Ado, 2010). Sve praktične veštine drevne filozofije, sa kojima će biti upoznati učesnici radionice, mogu se svrstati u tri grupe: 1) asketske prakse; 2) prakse meditacije i 3) prakse kontemplacije. Asketskim praksama se postizala „nezavisnost“ od puti i nepotrebnih htenja, čime se postizalo oslobađanje volje. Meditacija je predstavljala praksu dodatnog oslobađanja uma, pre svega, od straha od smrti i nužnosti prirode, dok je kontemplacija omogućavala sagledavanje sopstvene egzistencije u širem kontekstu sveta zasnovanog na principu razuma (logosa). Fuko i Ado naglašavaju potrebu obnove drevne kulture brige o sebi, kao prakse u službi osobe, koja bi predstavljala alternativu praksama nad osobama. Kelijeva psihologija ličnih konstrukata kao da je nastala kao odgovor na ovaj važan emancipatorni „poziv“, što je čini vrlo kompatibilnom sa „pristupom“ brige o sebi.

Cilj radionice je da se učesnicima približe veštine i praktična znanja, na kojima je počivala filozofska praksa Starog veka, kako bi sagledali njihovu primenjivost u savremenom kontekstu psihoterapijske prakse, kao svojevrsne naslednice filozofskih duhovnih vežbi sopstva. Posebno će biti predstavljene tehnike koje su nastale kao modifikacija asketskih, meditativnih i kontemplativnih tehnika u savremenoj praksi konstruktivističke terapije.Takođe, cilj je da se prikažu iskustva primene ovih tehnika kroz studije slučaja.

Radionica je planirana za 21-22 maj 2017 godine i namenjena je edukantima diplomskog kursa i diplomiranim konstruktivističkim terapeutima. Radionicu vodi edukator UKS dr Vladimira Džinović.